I nauka ima svoj dan!

Već četvrtu godinu za redom u Srbiji postoji i dan10464336_745747738800563_7283423998960230560_n posvećen samo nauci, a to je 10. jul. Na taj dan, 1856. godine rodio se naš najpoznatiji naučnik Nikola Tesla. Ovaj dan od 2011. godine postao je tradicija popularizacije nauke i širom države organizuju se različite aktivnosti posvećene upravo nauci.

Centar za promociju nauke: Dan nauke u Srbiji

Povodom Dana nauke, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke u Beogradu, postavljena je mobilna izložba ‘Teslina vizija interneta’, koja je dostupna posetiocima od 10. do 18. jula биће постављена мобилна изложба „Теслина визија интернета“. Naime, Nikola Tesla je još 1900. foidne u svom projektu ‘Svetski sistem’, opisao udvanaest tačaka ono što mi danas nazivamo bežični internet, mobilna telefonija i GPS.

Ceo članak pročitajte na sajtu CPN: Teslina vizija interneta.

Zašto bih smo neizmerno trebali biti zahvalni Nikoli Tesli, možete pročitati u članku 10 najvažnijih otkrića Nikole Tesle i uverićete se da svet danas ne bi bio isti da nije bilo ovog savršenog uma.

naukica

Povodom Dana nauke u Srbiji, u prostorijama Somborskog edukativnog centra 10. jula održane se dve naučno-edukativne radionice za decu i mlade, s ciljem da se deci i mladima nauke približi na nesvakidašnji način. Tema radionica bila je Fibonačijev princip u arhitekturi, umetnosti i prirodi oko nas. Na kreativan način deca i mladi su imali priliku da se uvere da prirodne nauke, konkretno matematika i biologija, mogu da budu vrlo zanimljive i da su neraskidivo povezane. Putem različitih vežbi i zadataka učesnici su ovu povezanost dveju nauka i dokazali na konkretnim primerima u prirodi koja nas svakodnevno okružuje.

Vest na Soinfo.org: Radionica povodom Dana nauke

Vest na SomborNjuz: SEC organizuje radionice povodom Dana nauke

Prilog RTV Sreće: SEC obeležio dan nauke u Srbiji

 

Kako nam je bilo na radinicama pogledajte u albumu: 10. jul Dan nauke

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Nikada niste čuli za Fibonačijev princip u prirodi, za Fibonačijev niz ili zlatni presek? Obavezno pogledajte sledeći video, kao uvod u ovu neverovatno zanimljivu temu:

Film inspirisan brojevima, geometrijom i prirodom!  Priroda prema brojevima (u originalu Nature by numbers by Cristóbal Vila)

 

Broj fi (ϕ) smatra se najsavršenijim brojem svemira. Prva dva člana Fibonačijevog niza su 0 i 1. Svaki sledeći član se dobija tako što se saberu prethodna dva: 0,1,1,2,3,5,8,13,21,34,55,89,144,233,377,610,987,2648,4148…. Ako bilo koji broj niza podelimo sa prethodnim, dobićemo niz brojeva koji osciliraju oko broja  tj. dobijamo zlatni presek.

Zlatni pravougaonik je onaj pravougaonik kod koga je odnos duže i kraće stranice jednak broju fi (ϕ)

zlatni pravougaonik

Ukoliko se iz jednog ugla svakog kvadrata  povuči polukrug i kada se  lukovi nadovežu jedan na drugi, dobija se Fibonačijeva zlatnu spiralu.

zlatna spirala

Zašto je ovo toliko fansicantno, pitate se? Fibonačijeva spirala pojavljuje se u prirodi u neverovatnom broju! Evo samo nekih primera:

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 

Pročitajte više na: Fibonnacci numbers in nature

 

Primeti za pojavu FIbonačijevih brojeva u građi šišarke bora, cveta bele rade, ananasa!

fibanim5 fibanim6 fibanim7

 

 

Igru brojeva u prirodi objašnjava nam i Artur Bendžamin! Ako ste mislili da je matematika teška i dosadna, evo jedan video koji će vas sigurno razuveriti!

 

U skladu sa pričom o nauci, preporučujem vam sledeću fejsbuk stranicu ‘Fantastično naučno’  i internet sajt ‘Fantastično naučno. 

 

I za kraj jedino što mogu da kažem i što ima logični smisao jeste-verujem u nauku, verujte i vi!

SPohpP7XOypUpLHGRZ7J4p12JKJBTLNU2lFJPwODcvIzRk8BTRYkP6zmXwYfF5ED

 

Advertisements

Jedno mišljenje na „I nauka ima svoj dan!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s