Strašni gušteri u Jurskom parku

Gmizavci (lat. Reptilia) su grupa životinja koje prepoznajemo po debeloj, suvoj, čvrstoj koži, karakterističnom kretanju (gmizanju) i položaju nogu, koje se nalaze sa strane tela i omogućavaju vijuganje tela. Oni su prvi pravi kopneni kičemnjaci, prilagođeni za život na kopnu. Osobine koje su im ovo omogućile su: amnionsko jaje koje štiti embrion u vazdušnoj sredini; čvrsta, ljuspasta, suva, debela koža, bez žlezda; organi za disanje-pluća. Današnji gmizavci su gušteri i zmije, kornjače, krokodili i tuatare.

 

ALI, svi znamo za one najpoznatije gmizavce, koji su živeli u mezozoiku (srednjem Zemljinom dobu) koji je trajao od pre 250 miliona godina, pa sve do pre 65 miliona godina.

To su naravno DINOSAURUSI!

 

Ako ništa drugo, bar smo gledali film ‘Park iz doba Jure’. Međutim oni koji se malo više razumeju u biologiju, i koji su iz različitih izvora učili o mezozoiku, mogli su u ovom filmu da budu I detektivi i da uoče brojne greškice, biološke prirode.

 

1. KOMARAC U ĆILIBARU. John Hammond, lik iz filma, pokazuje kako je  iz tela mezozoičkog komarca fosilizovanog u ćilibaru, izolovan krv i DNK dinosaurusa pomoću koga su klonirani svi dinosaurusi u Parku. Ništa teško, samo nabavite starog, dobro očuvanog sisača krvi i, opala, evo novi ljubimac-dinosaurus :). Vratimo se u realnost-nažalost, zabadanje igle u 66 miliona godina starog insekta neće nam dati tečnu krv dinosaurus. Iako ćilibar omogućava očuvanje ovih insekata, vreme preuzima svoju ulogu, i kod insekta starog ovoliko godina, većina tkiva propada. Određena količina DNK uspešno je izolovana iz tela ovih vrsta, ali genetični materijal je bio od ovih insekata, a ne iz krvi životinja koju su insekti posisali. Takođe, film prikazuje da je fosil ovog komarca iskopan u Dominikanskoj republici, ali u ovom regionu nema fosila ove starosti. Dobar pokušaj 🙂

2. ISKOPAVANJE FOSILA. U jednoj od prvih scena filma, Alan Grant and Ellie Sattler  vrlo ležerno su otkrili kompletan skelet dinosaurusa koji je izgleda visio na padini, čekajuči i tražeći da ga primete. Jedan od kopača uspeo je čak da iskopa i nos dinosaurusa, što je prema rečima Briana Switeka, jedini put u istoriji da je neko uspeo da iskopa nos dinosaurusa. Na žalost mnogih paleontologa, kosti dinosaurusa nije lako naći i oktriti. Potrebni su meseci da bi se pronašla kost dinosaurusa, i većina fosila su uvučena unutar čvrstih stena. Oni moraju biti pažljivo isklesani iz stena koričćenjem gleda, čekića ili eksploziva.

3. VASKRSNUĆE FLORE.  Ellie Sattler, paleobotaničar u filmu, ispitivala je mezozoičnu floru Parka. Ona upozorava ostale o potencijalno opasnoj flori, ali koga uopšte briga za biljke kada su T-rex i drugi dinosaurusi na slobodi? U redu, dinosaurusi su klonirani iz 66 milona godina stare krvi.  Ali kako su uopšte ove biljke dospele u Jurski park?  Kloniranje ksilema (tip biljnog tkiva)? Na koji način je genetičko čarobnjaštvo uspelo da vrati u život izumrle biljke u moderno doba, nikada nije objašnjeno u filmu.

 

4. BRAHIOSAURUS NEPRAVILNOSTI. Brachiosaurs voli da se osloni na  svoje zadnje noge kako bi dohvatio visoke grane i žvakao lište eukaliptusa i kijali.  Ne. Ne, oni nisu radili nijednu od ovih stvari. Brahiosaurusi nisu bili građeni tako da mogu da održavaju ravnotežu i celu težinu tela samo na zadnjim nogama. Pored toga, i da su mogli da se održavaju na zadnjim nogama, svakako bi bili mrtvi nakoj jela lišća eukaliptusa, koji bi bili toliko otrovni (toksični) za njih kao što su i za većinu današnjih sisara. Takođe, ovi ogromni sauropodi gutali su ogromnu količinu biljaka sa veoma malo žvakanja. I detinitivno nisu kijali, to je osobina sisara.

5. DINO-DNK. Kada je krv dinosaurusa uspešno ekstrhovana (izolovana) iz krvi komarca, sve što je trebalo da urade je da   ubace određenu količinu DNK žabe da popuni preznine u genima i da se dobije kompletan genom dinosaurusa. Zatim, ubaciti embrion u jaje noja i čekati da se naš reptil izleže.  Serviran toplokrvan (ptice su toplokrvne, a gmizavci hladnokrvne životinje). Čak i da oprostimo da je dovoljna količiona genetskog materijala dinosaurusa opstala u tečnoj krvi, DNK žabe bi bio  užasno loš izbor gena za popunjavanje nedostajućih sekvenci gena u DNK dinosaurusa. Ljudi i dinosaurusi dele jaču genetičku povezanost, nego žabe i dinosaurusi. Popunjavanje genskih praznina sa žabljim kopijama gena imalo bi za rezultat jednog jezivog, čudnog Frankenštajn čudovišta koji apsolutno nikako ne bi preživeo do procesa oplodnje  (čak i ako bi uspeo, to bi bio odvratan prizor za pogled).

6. DINO-IZMET. U zadatku otkrivanja zašto je Triceratops Jurskog parka povremeno bolestan,  Ellie Sattler uranja lakat duboko u gomilu izmeta ove vrste. Ona je… hmm.. uporna :). Kao što  Ian Malcolm (Jeff Goldblum) prilično grubo ističe, gomila izmeta Triceratopsa je zaista ogromna. Zapravo, ona je , suviše velika. Nema teorije da Triceratops može ga izbaci količinu izmeta u veličini svog tela.  Ova ogroman količina fosiliziranog izmeta dinosaurusa, uz dužno poštovanje nazvan “koproliti“, ukazuje da ovakvi veliki pokreti creva mogu javiti samo kod masivnih sauropoda.

7. DILOFOSAURUS NEPRAVILNOSTI, Dennis Nedry nailazi na dilofosaurusa i kaže ovom malom karnivori (mesojedu) da nema hrane za njega, međutim dilofosaurus  se sa tim ne slaže. Oslepljuje ga tako što izbacuje otrovnu tečnost u njegove oči . Ispostavilo se da ipak ima nešto hrane na sebi! 🙂 Nema naučnih dokaza da je dilofosaurus izbacivao otrov na svoje žrtve kako bi ih ošamutio. Zapravo, dilofosaurusi su bili mnogo veći nego što su prikazani u filmu (možda je ovaj u filmu bio mladunče) i imali su telo prilagođeno brzom trčanju, bržem od većine ostalih teropoda (ako što je npr. T-Rex).

8. T-REX NEPRAVILNOSTI.  Koraci T-rexa izazivaju ogromno pomernje tla, dajući svima prisutnima u parkiranim automobilima da paniče dok se on približava. Kada se T-rex udalji, Grant daje uputstva svim ljudima da se ne pokreću, jer T-rexov vid oseća pokrete. Zamislite da možete da čujete vaše neprijatelje koji su miljama udaljeni.  Ovo podrhtavanje tla bi svakako odmagalo T-rexu i činilo bi ga neuspešnim lovcem.S obzirom da građu tela T-rex ne bi mogao da proizvede ovakav vid buke i podrhtavanja, čak i ako bi jako to želeo i potrudio se.  O, i ako ikada naiđete na T-rexa, ne stojte mirno, misleći da ćete mu izaći iz vidokruga. Ovaj deo u filmu je dat kao zaplet scena koja čini ljudski beg više verodostojnim, a opravdan je idejom da neki reptili imaju vid koji oseća pokrete. Tiranosaurus je, kao i većina ostalih karnicora Krede, mogao da primeti i plen koji se ne kreće. Čak i u situaciji da nisu mogli da vide ple, svakako bi ga namirisali u sekundi, kako su dokazala skorašnja istraživanja da je T-rex imao neverovatnu sposobnost da prati miris svog plena. Dakle, nema vam spasa sa T-rexom :).

 

9. VELOCIRAPTOR NEPRAVILNOSTI. Velociraptori su veliki lovci obdareni sa neverovano naprednim nivoom inteligencije.  Oni su smrtonosni već sa osam meseci, i nesumnjivo, veoma pametni. Veličina filmskog velociraptora je verovatno jedna od nečuvenih naučnih grešaka u celom filmu. Pravi velociraptori su bili veličine ćurke. Rođaci Velociraptora, Deinonychus i Utahraptor, bili su otprilike veličine kao reptili opisani u filmu,  ali oba imaju veoma nezgrapna imena, plus Utahraptor je otkriven tek nakon što je film već bio u produkciji. Ali, ako već nisu bili najveći, da li su bili toliko pametni? Ne :).   Ova čast ide pticolikoj vrsti Troodon, koja je imala najveći odnos između težine mozga i veličine tela od svih dinosaurusa. Moguće je da je raptor porodica bila pametnija od prosečnih dinosaurusa, ali sigurno nisu mozak koji im omogućava da ukapiraju kako se otvaraju vrata.

 

10. PERNATI REPTILI. Glavna atrakcija Jurskog parka brahiosaurus, dilofosaur, triceratops, T-Rex i velociraptor svi oni su prekriveni sa veoma velikom količinom rožnih pločica (krljušti) na telu. Brahiosaurus i Dilofosaurus lutali su prirodom tokom Jure  (iako u veoma različitim vremenskim periodima), ali T-Rex, Triceratops, i Velociraptor su bili zveri kasne Krede, tako da bi bilo bolje da je film nazvan po tom vemenskom periodu. Takođe, kada se film počeo prikazivati 1993 godine, potvrđeno je da je teorija  Dr. Granta theory o evoluciji dinosaurusa u ptice tačna.  Zaista, kada bi ove filmske zvezde bile klonirane u pravom životu, oni bi imali perje.Raptori su definitivno imali perje, i postoje dobri dokazi da ga je i T-rex imao. Dr. Grant je bio u pravu kada je rekao “nikada više nećete gledati na ptice na isti način“! Tako da, sledeći put kada vidite goluba kako kupi mrvice hleba, ili crvendaća kako jede crva, setite se: gledate u dinosauruse!

 

Prevod teksta: Top 10 Biggest Scientific Errors in Jurassic Park

 

U Prirodnjačkom muzeju u Beogradu od 30. aprila otvara se izložba “Dobrodošli u mezozoik“-ako želite da saznate nešto više o tome koji su geološki događaji obeležili doba mezozoika ili kako je tada izgledala Zemlja i živi svet na njoj, posetite izložbu i doživite  jedinstveno putovanje kroz prostor i vreme, od pre oko 250 do pre oko 65 miliona godina. Izložba će biti otvorena do kraja novembra 2014.

 

 

Pogledajte galeriju nekih od vrsta reptila koji su bili gospodari mezozoika:

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s