Примери часова добре праксе

Пример часа добре праксе 1

6. разред Наставна јединица ‘Разноврсност инсеката’

IMG_5647

 

Општи подаци о часу

Наставни предмет: Биологија

Школа: ОШ “Никола Вукићевић“ Сомбор

Разред: шести

Датум: 20. јануар 2014. године

Наставник: Ена Хорват

 

Општи методички подаци

Наставна тема: Царство животиња

Наставна јединица: Разноврсност инсеката

Циљ часа:Упознати ученике са разноврсношћу најбројније групе животиња на пленети-инсеката, представницима група и значајем

Образовни задаци: Стицање знања о разноврсностни и значају различитих редова инсеката. Ученик треба да разуме значај разноврсности у природи и незаменљиву улогу инсеката.

Васпитни задаци: Развијање сарадничких односа у пару, развијање љубави према природи.

Функционални задаци: Развијање способности посматрања, уочавања, повезивања, закључивања

Тип часа: обрада новог наставног садржаја

Облик рада: фронтални, рад у пару

Наставне методе: вербално текстуална (дијалог и монолог); илустративна, демонстративна, самостални рад ученика

Наставна и помоћна средства: рачунар, пројектор, картице са сликама различитих врста инсеката, картице са именима врста инсеката које одговарају сликама, школски инсектаријум

Кључне речи: инсекти, правокрилци, тврокрилци, двокрилци, опнокрилци, лептири, стенице, вилини коњици

Активност ученика на часу:уочавање, упоређивање, изношење запажања, одговарање, слушање, бележење, читање, анализирање, учествовање у разговору, посматрање, извођење закључака, сређивање радних места.

Корелација унутар предмета: 6. разред-зглавкари, 5. разред-ботаника (цвет),

Корелација између предмета:

Образовни стандарди:1.4.6, 1.4.7, 1.4.8, 2.4.7, 2.4.8, 2.4.9

Литература за наставника:

Букуров, Н. 2011. Методички приручник за наставу биологије у петом разреду основне школе. Бигз, Београд;

Догељ, В. А. 1971. Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд;

Ђокић Остојић, А. и Кризманић, И. 2012. Приручник за наставнике биологија за шести разред основне школе. Нови Логос, Београд

Крунић, М. 1077. Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд;

Миковиловић Сурчински, В. и Станојевић, Т. 2008. Радна свеска уз уџбеник биологије за пети разред основне школе. Бигз, Београд;

Миличић., Д., Кризманић, И. 2012. Биологија 6-уџбеник за шести разред основне школе. Логос, Београд;

Миличић., Д., Кризманић, И. 2012. Радна свеска уз уџбеник биологије за шести разред основне школе. Логос, Београд;

Миљановић, Т. и Ждерић, М. 2008. Дидактичко методички примери из методике наставе биологије. ПМФ, Институт за биологију, Нови Сад.

Миљановић, Т., Ждерић, М. 2008. Методика наставе биологије, ПМФ, Институт за биологију, Нови Сад;

Радишић, З., Миљуш, В. 2009. Приручник за наставнике из биологије за 5. разред основне школе. Клет, Београд;

Ранђеловић, В. 2012. Биологија-уџбеник за 5. разред основне школе. Клет, Београд;

Станисављевић, Љ., Станисављевић Ј. 2013. Биологија-радна свеска за шести разред основне школе. Клет, Београд;

Сурчински Миковиловић, В. и Ђурић, Д. 2011. Приручник за наставнике уз уџбеник биологије за 6. разред основне школе. Едука, Београд

Шегрт, Б., Вукобратовић, Г. 2012. Биологија 5-уџбеник за пети разред основне школе. Бигз, Београд

Интернет

Литература за ученике:

Миличић., Д., Кризманић, И. 2012. Биологија 6-уџбеник за шести разред основне школе. Логос, Београд

 

Артикулација часа

Уводни део (5-10 минута)   Основни део (25-30)   Завршни део (5-10 минута)

 

Ток часа

У уводном делу часа врши се кратко понављање основних особина инсеката као групе зглавкара и подела материјала за основни део часа.

Активност наставника: наставник ученицима поставља питања за размишљање попут следећих питања-која особина разликује инсекте од других зглавкара, по чему ћете препознати да ли је неки зглавкар инсект или паук, да ли су и пауци инсекти, зашто се вид инсеката назива мозаичан и др.

Активност ученика: ученици слушају питања наставника, разлишљају, закључују, повезују знања, одговарају на питања.

Активност наставника: Истицање циља часа и подела ученика у парове (критеријум поделе-распоред ученика по клупама) и подела материјала за рад (картице са сликама и картице са именима врста инсеката)

У основном делу часа започиње се са обрадом новог наставног садржаја ‘Разноврсност инсеката’ путем рада у паровима и самосталног откривања ученика и фронталним обликом у дијалогу са наставником путем мултимедијалне презентације.

Активност наставника: наставник ученицима даје инструкције за рад у пару-користећи картице са сликама врста инсеката, картице са именима врста, текст у уџбенику и раније стеченог знања, ученици би у пару требли да повеу имена врста са одговарајућом сликом инсекта. Наставник обавештава ученике о временском оквиру за израду овог задатка. Током рада наставник обилази парове и пружа им допунска и додатна објашњења.

Активност ученика: ученици приступају рализацији задатка-посматрају слике, читају текст у уџбенику, повезују слике и имена врста, уочавју сличности и разлике између различитих врста инсеката. Сарађују у пару и међусособно се надопуњују и договарају.

Активност наставника и ученика: користећи рачунар, пројектор и фотографије, фронталним обликом рада проверава се успешност реализације задатка парова, повезују се слике и картице са именима врста тако да сваки пар има све картице и слике правилно повезане.

Активност наставника: користећи мултимедијалну презентацију са великим бројем фотографија наставник ученицима фронталним обликом објашњава основне информације о неколико редова инсеката-вилини коњици, опнокрилци, правокрилци, двокрилци, лептири, тврдокрилци, стенице.

Активност ученика: пре самог објашњавања, увек се ученицима даје могућност да изложе информације које су им од раније познате о одређеном реду инсеката и врстама које се у тај ред убрајају. Ученици посматрају фотографије, разговарају са наставником, присећају се раније стеченог знања, размишљају и закључују. Након што се објасни један ред инсеката, ученици имају задатак да од картица са сликама и именима врста, издвоје оне које припадају реду о коме се причало. На тај начин, постепено се обрађује један по један ред инсеката.

У завршном делу часа наставник приказује кратак инсерт из ББЦ-јевог филма и путем дијалога са ученицима разговара се о значају инсеката у природи, као и значају за човека.

Активност наставника: приказивање филма и постављање питања ученицима који имају за циљ закључивање и повезивање знања.

Активност ученика: посматрају филм, уочавају детаље филма, разговарају са наставником, размишљају, изводе закључке.

Активност наставника: задаје ученицима домаћи задатак.

 

 

Пример часа добре праксе 2

6. разред Наставна јединица ‘Пауци, шкорпије, крпељи, стоноге’

 

 

Општи подаци о часу

Наставни предмет: Биологија

Школа: ОШ “Никола Вукићевић“ Сомбор

Разред: шести

Датум: 19. Децембар 2013.

Наставник: Ена Хорват

 

Општи методички подаци

Наставна тема: Царство животиња

Наставна јединица: Пауци, шкорпије, крпељи, стоноге

Циљ часа:Упознавање ученика са основним одликама, животним простором и начином живота паука, крпеља, шкорпија и стонога.

Образовни задаци: Стицање знања о разноврсности, начину живота, спољашњој грађи и значају пауколиких зглавкара (паука, шкорпија, крпеља) и стонога.

Васпитни задаци: Развијање сарадничких односа у групи, прецизности и систематичности у раду, развијање интересовања за изучавање разноврсности живог света и развијање љубави према природи.

Функционални задаци: Развијање способности посматрања, уочавања, повезивања, закључивања. оспособљавање ученика да запажају и разликују битне одлике паука, крпеља, шкорпија и стонога;

Тип часа: обрада новог наставног садржаја

Облик рада: фронтални, групни

Наставне методе: вербално текстуална (монолог и дијалог); илустративна, демонстративна, самостални рад ученика

Наставна и помоћна средства: наставни листићи, листови блока, бојице, маказе, лепило

Кључне речи: пауци, шкорпије, крпељи, стоноге, лајмска болест, шуга

Активност ученика на часу:уочавање, упоређивање, изношење запажања, одговарање, слушање, бележење, читање, цртање, анализирање, учествовање у разговору, посматрање, извођење закључака, сређивање радних места, разврставање у групе, уочавање и издвајање битних појмова, одабирање, излагање новог градива, допуњавање и кориговање одговора

Корелација унутар предмета: 6. разред-зглавкари

Корелација између предмета:

Образовни стандарди:2.2.1, 2.2.2, 2.2.3, 3.2.1, 3.2.2, 3.2.3

Литература за наставника:

Букуров, Н. 2011. Методички приручник за наставу биологије у петом разреду основне школе. Бигз, Београд;

Догељ, В. А. 1971. Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд;

Ђокић Остојић, А. и Кризманић, И. 2012. Приручник за наставнике биологија за шести разред основне школе. Нови Логос, Београд

Крунић, М. 1077. Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд;

Миковиловић Сурчински, В. и Станојевић, Т. 2008. Радна свеска уз уџбеник биологије за пети разред основне школе. Бигз, Београд;

Миличић., Д., Кризманић, И. 2012. Биологија 6-уџбеник за шести разред основне школе. Логос, Београд;

Миличић., Д., Кризманић, И. 2012. Радна свеска уз уџбеник биологије за шести разред основне школе. Логос, Београд;

Миљановић, Т. и Ждерић, М. 2008. Дидактичко методички примери из методике наставе биологије. ПМФ, Институт за биологију, Нови Сад.

Миљановић, Т., Ждерић, М. 2008. Методика наставе биологије, ПМФ, Институт за биологију, Нови Сад;

Радишић, З., Миљуш, В. 2009. Приручник за наставнике из биологије за 5. разред основне школе. Клет, Београд;

Ранђеловић, В. 2012. Биологија-уџбеник за 5. разред основне школе. Клет, Београд;

Станисављевић, Љ., Станисављевић Ј. 2013. Биологија-радна свеска за шести разред основне школе. Клет, Београд;

Сурчински Миковиловић, В. и Ђурић, Д. 2011. Приручник за наставнике уз уџбеник биологије за 6. разред основне школе. Едука, Београд

Шегрт, Б., Вукобратовић, Г. 2012. Биологија 5-уџбеник за пети разред основне школе. Бигз, Београд

Интернет

Литература за ученике:

Миличић., Д., Кризманић, И. 2012. Биологија 6-уџбеник за шести разред основне школе. Логос, Београд

 

Артикулација часа

Уводни део (5-10 минута)   Основни део (25-35)   Завршни део (5-10 минута)

 

Ток часа

У уводном делу часа фронталним обликом рада и путем дијалога понавља се сетечено знање о основним особинама зглавкара (чланковито тело, екстремитети за кретање, дисање, нервни систем, чула и др.) уз надовезивање на данашњу наставу јединицу.

Активност наставника: у разговору са ученицима провера степен усвојености знања о зглавкарима, постављајући питања за размишљање попут следећих-које особине зглавкара их разликују од других животиња, зашто су зглавкари добили то име, на које све начине се зглавкари крећу и уз помоћ чега, на који начин зглавкари осете промене у својој околини и др.

Активност ученика: ученици слушају питања наставника, разлишљају, закључују, повезују знања, одговарају на питања.

Активност наставника: Истицање циља часа и подела ученика у 5 група (критеријум поделе распоред седења у клупама) и подела материјала за рад. Свака група добија различлит задатак у вези са наставном јединицом која се обрађује на датом часу.

 

Задаци група:

Група 1-Опште особине паукова

Група 2-Разноврсност паукова

Група 3-Шкорпије

Група 4-Крпељи

Група 5-Стоноге

 

У освновном делу часа, започиње се обрадом новог наставног садржаја, групним обликом рада.

Активност наставника: наставник даје инструкције ученицима за рад у групи. Уз помоћ наставних листића за задацима и материјала за рад који је свака група добила, ученици у оквиру групе треба да изврше поделу рада и да као продукт свог рада имају лист блока са залепљеним сликама, нацртаним илустрацијама, текстуалним објашњењем који ће представити остатку одељења. Наставник обавештава ученике о временском оквиру за израду овог задатка. Током рада наставник обилази парове и пружа им допунска и додатна објашњења.

Активност ученика: ученици приступају рализацији задатка-посматрају слике, читају задатке са наставног листића, читају текст у уџбенику, цртају, уочавају детље. Сарађују у групи и међусособно се надопуњују и договарају, врше поделу задатака у оквиру групе, уче задати текст, међусобно проверавају колико су научили. Након истека времена за израду плаката група, свака група излаже резултате рада остатку одељења тј. другм групама које су имале различите задатке. Док једна група излађе своје резултате, остали ученици слушају, посматрају и бележе.

Активност наставника: Наставник усмерава и контролише излагање ученика, пружа додатна и допунска обајшњења уколико се покаже потреба.

У завршном делу часа врши се понављање усвојеног градива и извођење закључка о начину живота и грађи пауколиких зглавкара и стоног и начинима заштите од потенцијално опасних зглавкара. Ученицима се задаје домаћи задатак-описати у неколико реченица разлике између паукова и инсеката.

Пример наставог листића за рад групе 2

 

 

-Разноврсност паукова-

1. Издвојите део текста који се односи на задатак ваше групе (страна 60. и 61.). Пажљиво прочитајте тај део текста.

2. Сви чланови групе треба да су укључени у рад. Потребно је и да сви запамте најбитније чињенице и нове појмове из текста.

3. Након што сте прочитали текст. Одговорите на питања са наставног листића који сте добили.

4. Проверите колико су сви чланови групе научили ново градиво.

5. Припремите ваше задатке за излагање целом одељењу, тако што ћете поделити посао унутар групе (свако ће да научи неки од задатака).

-Задаци-

1. Опишите станиште паукова.

2. Слике паукова разврстајте тако што ћете испод сваке слике написати назив врсте (користите слике из уџбеника како бисте препознали о којој врсти је реч).

3. Сваку слику повежите са описом врсте (описи се налазе на картицама)

4. За сваку врсту наведите један специфичан карактер (особину) по којој ју препознајемо.

 

 

 

Пример часа добре праксе 3

6. разред Наставна јединица ‘Гмизавци-утврђивање’

 

Општи подаци о часу

Наставни предмет: Биологија

Школа: ОШ “Никола Вукићевић“ Сомбор

Разред: шести

Датум: 03. март 2014.

Наставник: Ена Хорват

 

Општи методички подаци

Наставна тема: Царство животиња

Наставна јединица: Гмизавци-утврђивање

Циљ часа:Понављање и утврђивање стечених знања о гмизавцима.

Образовни задаци:ученик треба да усвоји трајна знања о основним карактеристикама, прилагођеностима на копнени начин живота, разноврсности и еволутивном значају данашњих (рецентних) и изумрлих гмизаваца.

Васпитни задаци:развијање међусобне сарадње, развијање интересовања и љубави према животињама, развијање систематичности и прецизности у раду; развијање објективности и одговорности за сопствено напредовање у учењу.

Функционални задаци:Визулизација и мануелно-експресивна активност, развијање прецизности и опажања, оспособљавање за самостално учење, коришћење уџбеника и примену стеченог знања у пракси,оспособљавање ученика за посматрање, генерализацију и логичко закључивање.

Тип часа: утврђивање градива

Облик рада: фронтални, рад у пару

Наставне методе: вербално текстуална (дијалог); илустративна; самостални рад ученика у пару

Наставна и помоћна средства:уџбеник, свеска, слагалица, рачунар и пројектор.

Кључне речи: гмизавци, амниотско јаје, плућа, клоака, рожне плочице, гмизање, корњаче, крокодили, гуштери, змије, диносауруси

Активност ученика на часу:уочавање, упоређивање, изношење запажања, одговарање, слушање, бележење, читање, анализирање, учествовање у разговору, посматрање, извођење закључака, сређивање радних места, разврставање, уочавање и издвајање битних појмова

Корелација унутар предмета: кичмењаци

Корелација између предмета:

Образовни стандарди:1.4.3, 2.4.3, 2.4.4, 1.2.7, 3.2.6, 3.2.1, 3.2.2, 3.2.3, 3.1.4

Литература за наставника:

Букуров, Н. 2011. Методички приручник за наставу биологије у петом разреду основне школе. Бигз, Београд;

Ђокић Остојић, А. и Кризманић, И. 2012. Приручник за наставнике биологија за шести разред основне школе. Нови Логос, Београд

Костић, Д. 2005. Практикум из упоредне анатомије и систематике хордата. Студио Верис. Нови Сад

Костић, Д. 2005. Онови упоредне анатомије и систематике хордата. Скрипта. Студио Верис. Нови Сад

Миковиловић Сурчински, В. и Станојевић, Т. 2008. Радна свеска уз уџбеник биологије за пети разред основне школе. Бигз, Београд;

Миличић., Д., Кризманић, И. 2012. Биологија 6-уџбеник за шести разред основне школе. Логос, Београд;

Миличић., Д., Кризманић, И. 2012. Радна свеска уз уџбеник биологије за шести разред основне школе. Логос, Београд;

Миљановић, Т. и Ждерић, М. 2008. Дидактичко методички примери из методике наставе биологије. ПМФ, Институт за биологију, Нови Сад.

Миљановић, Т., Ждерић, М. 2008. Методика наставе биологије, ПМФ, Институт за биологију, Нови Сад;

Радишић, З., Миљуш, В. 2009. Приручник за наставнике из биологије за 5. разред основне школе. Клет, Београд;

Ранђеловић, В. 2012. Биологија-уџбеник за 5. разред основне школе. Клет, Београд;

Станисављевић, Љ., Станисављевић Ј. 2013. Биологија-радна свеска за шести разред основне школе. Клет, Београд;

Сурчински Миковиловић, В. и Ђурић, Д. 2011. Приручник за наставнике уз уџбеник биологије за 6. разред основне школе. Едука, Београд

Шегрт, Б., Вукобратовић, Г. 2012. Биологија 5-уџбеник за пети разред основне школе. Бигз, Београд

Интернет

Литература за ученике:

Миличић., Д., Кризманић, И. 2012. Биологија 6-уџбеник за шести разред основне школе. Логос, Београд;

 

Артикулација часа

Уводни део (5-10 минута)   Основни део (20-25 минута)   Завршни део ( 10-15 минута)

 

Ток часа

У уводном делу часа, наставник у дијалогу са ученицима, фронталним обликом рада провера реализацију и успешност израде домаћег задатка.

Активност наставника: разговор са ученицима, допуњавање или кориговање одговора, пружање додатних и допунских објашњења, усмеравање дијалога са ученицима

Активност ученика: читају решења домаћег задатка, слушају обајшњења наставника, исрављају или допунњавају одговоре

У основном делу часа, наставник истиче циљ часа и ученике дели у парове који ће заједно радити на реализацији задатка

Активност наставника: истицање циља часа-На данашњем часу поновићемо и утврдити знања о начину живота, грађи тела, прилагођеностима на копнени начин живота, разноврсносшћу и значају гмизаваца у природи.

Прва фаза часа

Активност наставника: наставник ученицима даје објашњење упутстава о начину рада-сваки пар добија слагалицу из 12 делова коју треба да сложи, након чега ће уочити слику са десет питања о гмизавцима, на која треба да одговоре и одговоре напишу у свеску. Током рада, наставник обилази парове ученика, пружа им помоћ у раду уколико се за то укаже потреба.

Активност ученика: ученици у паровима раде на реализацији задатка-слагање слагалице и откривање слике са питањима. Након тога, користећи уџбеник и раније стечено знање, у свеску пишу одговоре на питања, размишљају, повезују, сарађују у пару, разкључују.

Друга фаза часа

Активност наставника: усмерава дијалог, допуњава и коригује одговоре ученика

Активност ученика: читају одговоре на питања, коригују и допуњавају одговор

 

Пример часа добре праксе 4

1 и 2. разред средње школе Наставна јединица’ Екосистем-кружење материје и пренос енергије’

 

Општи подаци о часу

Наставни предмет: Биологија

Школа: Средња техничка школа Сомбор

Разред: први и други

Датум: 07. Март 2014.

Наставник: Ена Хорват

 

Општи методички подаци

Наставна тема: Основни појмови и принципи екологије

Наставна јединица: Екосистем-кружење материје и пренос енергије

Циљ часа:Упознавање ученика са основним одликама екосистема као јединства живе и неживе природе и основним процесима који одржавају живот на планети-кружење материје и пренос енергије.

Образовни задаци: Стицање знања о структури екосистема као јединства биотопа и биоценозе и процесима који се у њему одвијају-кружење материје (угљеника, воде и азота) и пренос енергије кроз ланце исхране тј. функцији екосистема. Стицање знања о повезаности организама у групе, како истих, тако и различитих врста као и повезаности биоценозе и биотопа

Васпитни задаци: Развијање сарадничких односа у групи, прецизности и систематичности у раду, развијање интересовања за процесе и појаве које се дешавају у природних. Формирање правилног и активног односа према учењу.

Функционални задаци: Развијање способности посматрања, уочавања, повезивања, закључивања. оспособљавање ученика да запажају и разликују битне чињенице и повезаност; развијати вештине уочавања и препознавања, развијати способност усменог изражавања, применити научено у свакодневном животу.

Тип часа: обрада новог наставног садржаја

Облик рада: фронтални, групни

Наставне методе: вербално текстуална (монолог и дијалог); илустративно-демонстративна, самостални рад ученика

Наставна и помоћна средства: рачунар, пројектор, наставни листићи

Кључне речи: екосистем, биотоп, биоценоза, пренос енергије, кружење материје, циклус воде, циклус азота, циклус уљеника

Активност ученика на часу:уочавање, упоређивање, изношење запажања, одговарање, слушање, бележење, читање, анализирање, учествовање у разговору, извођење закључака, сређивање радних места, разврставање у групе, уочавање и издвајање битних појмова, одабирање, излагање новог градива, допуњавање и кориговање одговора

Корелација унутар предмета:8. разред-екосистем, биотоп, биоценоза, односи исхране

Корелација између предмета: хемија, географија

Литература за наставника:

Дрнарски, М. 2011. Биологија за осми разред основне школе-приручник за наставнике. Klett, Београд

Јанковић, М. 1990. Фитоекологија са основама фитоценологије и прегледом типова вегетације на Земљи. Научна књига, Београд

Миљановић, Т. и Ждерић, М. 2008. Дидактичко методички примери из методике наставе биологије. ПМФ, Институт за биологију, Нови Сад.

Миљановић, Т., Ждерић, М. 2008. Методика наставе биологије, ПМФ, Институт за биологију, Нови Сад;

Савић, И. иТерзијаВ. 2004. Екологијаизаштитаживотнесрединеза I разредсредњихстручнихшкола. Заводзауџбеникеинаставнасредства, Београд.

Станковић, С. 1962. Екологијаживотиња. Заводзаиздавањеуџбеника, Београд.

Стевановић, Б. иЈанковић, М. 2001. Екологијабиљакасаосновамафизиолошкеекологијебиљака. ННКИнтернационал, Београд.

Цветковић, Д., Лакушић Д., Матић, Г., Кораћ, А. и Јовановић, С. 2005. Биологија за IV разред гимназије општег смера. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.

Литература за ученике:

Савић, И. иТерзијаВ. 2004. Екологијаизаштитаживотнесрединеза I разредсредњихстручнихшкола. Заводзауџбеникеинаставнасредства, Београд.

 

Артикулација часа

Уводни део (10-15 минута)   Основни део (25-30)   Завршни део (5-10 минута)

 

Ток часа

У уводном делу часа фронталним обликом рада, путем дијалога и мултимедијалне презентације са ученицима се понавља претходно градиво о животној средини, биотопу и биоценози и сагледава степен усвојености знања уз повезивање са новом наставном јединицом. На тај начин прави се увод у нову наставну јединицу.

Активност наставника: постављање питања и разговор са ученицима

Активност ученика: слушају наставника, размишљају, закључују, одговарају на питања.

 

Активност наставника: наставник истиче циљ часа и уз помоћ рачунара и пројектора прави увод у нову наставну јединицу објашњавајући ученицима значење појмова кружење материје и пренос енергије. Кроз задатке у презентацији ученике подстиче да размишљају, закључују, повезују и присећају се раније наученог. Уз помоћ слика и анимација илуструје им ове процене и омогућава визуелизацију истих.

Активност ученика: слушају наставника, посматрају, уочавају, размишљају, повезују, закључују, одговарају на питања, бележе у свеске.

У основном делу часа ученици у групама реализују задатке користећи материјал добијен од наставника-картице са појединим деловима циклуса кружења азота, угљеника и воде у природи.

Задаци за рад група:

Задатак 1: уз помоћ картица са описом појединих делова, сложити циклус кружења азота у природи

Задатак 2: уз помоћ картица са описом појединих делова, сложити циклус кружења воде у природи

Задатак 3: уз помоћ картица са описом појединих делова, сложити циклус кружења угљника у природи

 

Активност наставника: подела ученика у 6 групаод по 5 ученика (критеријум поделе-игрица са бројем), подела материјала за рад. Наставник ученицима даје инструкције за рад у групи. Уз помоћ наставних листића, односно картица који је свака група добила, ученици у оквиру групе треба да уз заједнички договор сложе циклус једног кружења материје у природи. Након што ученици сложе циклус, позивају наставника каоји им даје повратну информацију о томе да ли је циклус правилно сложен. Када група заврши са задатком број1, добија картице у вези са задатком број. Укупно има 4 задатка. Наставник обавештава ученике о временском оквиру за израду овог задатка. Током рада наставник обилази парове и пружа им допунска и додатна објашњења и усмерава рад група како би свака група успела да реализује постављене задатке.

Активност ученика: ученици приступају рализацији задатка-посматрају картице и читају текст са наставног листића, уочавају детљем, сарађују у групи и међусособно се надопуњују и договарају, Након што сложе један циклус и договоре се о крајњем решењу задатка број1, позивају наставника како би добили повратну информацију. Уколико је задатак добро урађен, прелазе на задатак број 2.

Активност ученика: након што све групе ураде сваки од задатака, добровољци се јављају да у кратким цртама објасне сваки од циклуса читавом одељењу.

Активност наставника: на презентацији приказује правилно сложене картице сваког циклуса док поједини ученици излажу кратак опис сваког циклуса.

У завршном делу часа фронталним обликом рада и путем дијалога проверава се степен усвојености градива.

 

 

Пример часа добре праксе 5

1. и 2. разред средње школе Наставна јединица ‘Генетички поремеђаји код људи’

 

Општи подаци о часу

Наставни предмет: Биологија

Школа: Средња техничка школа Сомбор

Разред: 14

Датум: 17. јануар 2014.

Наставник: Ена Хорват

Општи методички подаци

 

Наставна тема: Основи генетике

Наставна јединица: Генетички поремећаји код човека.

Циљ часа:Упознати ученике са постојањем генетичких поремећаја код људикао поселдица промене у броју полних и телесних хромозома

Образовни задаци:Стицање основних знања о генетичким поремећајима код људи који доводе до појаве различитих обољења, факторима ризика и лечењем. Уознавање са генетичком условљеношћу човековог понашања, односно у којој мери генетика, а у којој средина утиче на понашање и карактеристике линости.

Васпитни задаци:развијање међусобне сарадње, развијање интересовања за изучавање генетике, развој свести о значају очувања физичког и менталног здравља; вежбање вештине рада у групи, развијање вештине јавног наступа.

Функционални задаци:Уочавање узрочно – последичних веза између хромозома као носиоца гена, гена и особина које су под њиховом контролом и последица које настају мутацијом гена и хромозома. Развијање способности уочавања, посматрања, компарације, логичког мишљења и закључивања.

Тип часа: обрада новог наставног садржаја

Облик рада: фронтални, рад у групи

Наставне методе: вербално текстуална (дијалог); илустративна; самостални рад ученика у групи

Наставна и помоћна средства:свеска, наставни листић, креда и табла, уџбеник, кариогрма човека

Кључне речи: хромозоми, кариограм, Даунов синдром, Клинефелтеров синдром, Едвардсов синдром, Тарнеров синдром, монозомија, тризомија

Активност ученика на часу:уочавање, упоређивање, изношење запажања, одговарање, слушање, бележење, читање, анализирање, учествовање у разговору, посматрање, извођење закључака, разврставање, уочавање и издвајање битних појмова, излагање

Корелација унутар предмета: 7. разред-наслеђивање хромозома, ћелијска деоба

Корелација између предмета: /

Литература за наставника:

1. Вапа, Љ. и Обрехт, Д. 2008. Генетика кроз примере и задатке за студенте биолошких смерова. ПМФ, Институт за биологију, Нови Сад;

2. Ђелић, Н. и Станимировић, З. 2004. Принципи генетике. Елит Медица, Београд;

3. Маринковић, Д.; Пауновић, К., Терзија, В. 2000./02. БИОЛОГИЈА за први и други разред средње школе. Завод за уџбенике и наствавна средствА, Београд;

4. Маринковић, Д., Туцић, Н. и Кекић, В. 1991. Генетика. Научна књига, Београд;

5. Миљановић, Т. и Ждерић, М. 2008. Методика наставе биологије. ПМФ, Институт за биологију, Нови Сад;

6. Цветковић, Д., Лакушић Д., Матић, Г., Кораћ, А. и Јовановић, С. 2005. Биологија за IV разред гимназије општег смера. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд;

7. Интернет

Литература за ученике:

Миличић., Д., Кризманић, И. 2012. Биологија 6-уџбеник за шести разред основне школе. Логос, Београд

 

Артикулација часа

Уводни део (5-10 минута)   Основни део (20-25 минута)   Завршни део ( 15-20 минута)

 

Ток часа

У уводном делу часа, наставник у дијалогу са ученицима, фронталним обликом рада провера реализацију и успешност савладаности градива из генетике које је у вези са данашњом наставном јединицом.

Активност наставника: Наставник истиче циљ данашњег часа и заједно са ученицима понавља претходно стечена знања из генетике, повезујући их са данашњом наставном јединицом. Наставник ученицима поставља следећа питања:

Шта су хромозоми? Колики је нормалан број хромозома у ћелији човека? Како називамо различите промене на хромозомима које у већини случајева имају штетни ефекат? Шта су мутације? Какве мутације/промене се могу десити на хромозомима?

Активностученика:размиљају, закључују, одговарајунапитања, присећајусеранијегградиваиповезујуихсаданашњомнаставномјединицом

Активност наставника: допуњавање или кориговање одговора, пружање додатних и допунских објашњења, усмеравање дијалога са ученицима и надовезивање на нову наставну јединицу

У основном делу часа, започиње се са обрадом новог градива, групним обликом рада.

Активностнаставника:У основном делу часа наставник се монологом надовезује на одговор ученика, постављајући им питање за закључивање-Чак и веома мале промене генетског материјала могу да имају велике последице, а велике промене у броју или структури хромозома често имају и смртни исход. Међутим, само 0,5-1% новорођенчади има неку од хромозомских промена. Размислите, зашто се само мали проценат рађа са различитим генетичким поремећајима?

Активност ученика: слушају наставника, размишљају, закључују, одговарају на питања.

Активност наставника: наставник прави увод пре преласка на групни рад-Под нормалним околностима, људски организам у ћелијама садржи 46 хромозома, 23 од сваког родитеља. У неким сличајевима могу се јавити одређени хромозоми у вишку или мањку, који се испољавају разним променама у функционисању органа, интелигенцији, променама физичког изгледа итд.

Активност наставника: подела ученика у групе (критеријум поделе: место седења; број ученика у групи 6), подела материјала за рад свакој групи, објашњавање тока рада у групама. За време рада, наставник обилази ученика и пружа им додатна или допунска објашњења.

Активност ученика: подела рада у групи, групно решавање постављених задатака, читање, писање, размишљање, повезивање, закључивање, уочавање, посматрање, анализирање.

У завршном делу часа, свака група фронтално излаже резултате рада своје групе. Најважније чињенице и закључци записују се у свеску.

Активност ученика: поступно излагање резултата рада група, објашњавање, слушање, записивање у свеску најважнијих чињеница и појмова.

Активност наставника: наставник усмерава рад ученика, прати њихово излагање и пружа додатна и допунска објашњења уколико се за то укаже потреба. Наставник награђује најактивиније ученике плусевима из активности и похваљује их усмено.

Пример кариограма и наставног листића Група 1  Даунов синдром

daunov sindrom_kariogram

Упутство за рад:

На слици коју сте добили, приказан је кариограм човека (сви хромозоми човека поређани по облику и величини). Сваки хромозом треба да се налази у пару тј. у две копије (хомологи хромозоми), а приметићете да на слици има вишка неких хромозома.

Задаци:

Урадите постављене задатке и научите да остатку одељења представите шта је Даунов синдром.

1. Посматрајте кариограм (слику) и запишите који хромозом се налази у вишку тј. у колико копија се овај хромозом јавља (једна, две, три итд.)

2. Колико укупно ова особа има хромозома? Упоредите то са нормалним бројем хромозома у ћелији.

3. Уколико знате да тризомије представљају заступљност хромозома у три копије, а монозомије мањак једног од хромозома, закључите о ком поремећају је рач у случају Дауновог синдрома.

4. На кариограму пронађите полне хромозоме и уочите да ли је у питању особа мушког или женског пола.

5. Закључите, да ли се овај поремећај јавља као последица вишка полних хромозома или вишка телесних хромозома (аутозома).

6. Користећи све до сада добијене информације, размислите како би се могао написати генотип особе која је оболела од Дауновог синдрома.

47, ХХY             47, ХХ, +21             45, ХО.

Генетика и карактеристичан изглед особа оболелих од Дауновог синдрома

Даунов синдром је тризомија аутозома 21. Овај хромозом се не налази нормално у две копије, него у три. Особе имају 47 хромозома, јер је мали аутозом 21 заступљен у 3 примерка. Генотип овх особа обележава се као 47, ХХ, +21. Јавља се са учесталошћу 1:800 живорођене деце. Учесталост појаве Дауновог синдрома драматично расте са повећањем старости мајке. Ако мајка има 30 година учесталост је 1:1000, а ако има 40 година учесталост је 10 пута већа. Ако је старија од 40 година 1:45 деце биће оболело. Ово доводи до закључка да нераздвајање хромозома у мејози мајке узрокује појаву овог синдрома (не створи се нормална јајне ћелија, него има вишак хромозом 21, а када се споји са нормалним сперматозоидом, хромозом 21 биће у 3 копије). Карактеристичан фенотип: косо постављене очи, ментална заосталост, успорен развој моторних вештина и говора, проблеми са видом и слухом, слабији мишићи и рефлекси, мањи раст, проблеми са срцем, већа подложност неким болестима (леукемија, Алцхајмерова болест).

 

 

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s