Nacionalna geografija-reportaže

Za posetioce sajta napravila sam uži izbor reportaža koje su u skorašnje vreme objavljene u Nacionalnoj geografiji. Uživajte!

Oživljavanje izumrlih vrsta-Možemo. A da li bi trebalo?

images-2013-05-ozivljavanje_izumrlih_vrsta_aps_728358156

Tim španskih i francuskih naučnika uspeo je 30. jula 2003. godine da vrati vreme unazad. Uspeli su da jednu izumrlu životinju vrate u život, pa makar i na kratko. Životinja koju su oživeli bila je jedna vrsta divlje koze poznate kao bukardo ili pirinejski kozorog. Vrsta je zbog preteranog izlova, izumrla, ali ćelije su nastavile da žive, sačuvane u laboratorijama u Saragosi i Madridu. Tokom nekoliko godina jedan tim reproduktivnih fiziologa  ubrizgavao je jedra tih ćelija u kozja jajašca čiji je originalni DNK bio uklonjen, a zatim takva jajašca implantirao u surogat majke.

Šta se desilo posle? Na sajtu Nacionalne geografije pročitajte više.

Najugroženije životinjske vrste

images-2013-shutterstock_151544411600_443739248

U vremenu globalnog otopljenja i čestog neodgovornog ponašanja čoveka, veliki broj različitih vrsta životinja postaje ugrožen. Kada se govori o ugroženim vrstama, obično se pomisli na pande. Ipak, sudeći po podacima Fonda za očuvanje života u divljini, iako je panda ugrožena, ona ne spada u grupu najugroženijih životinjskih vrsta. Najugroženije su neke druge životinje, čije smo ugroženosti manje svesni. Pokušajmo da ih upoznamo.

Amurski leopard je jedna od najugroženijih životinja iz porodice mačaka i procenjuje se da ih je u ovom trenutku preostalo svega tridesetak. Iako je drugi naziv za ovu životinju sibirski leopard, osim u Rusiji, ona se može pronaći i na šumovitim i planinskim terenima severa Kine. Zanimljivo je spomenuti da ova fascinantna životinja može da trči brzinom od 60 kilometara na čas, kao i da skoči 6 metara u dalj i 3 metra u vis.

Zanima vas koje su još ugrožene vrste životinja? Na sajtu Nacionalne geografije pročitajte više.

Nevidljivi su. Ima ih svuda. I vladaju ovom planetom.

images-2013-01-mali_mali_svet_aps_648282721

“U proteklih 15 godina proveo sam mnogo vremena uzimajući uzorke za analizu iz ljudskih noseva, svinjskih njuški, ptičjih kljunova i nozdrva primata, tragajući za tim prenosiocima pre nego što izazovu neku opaku epidemiju. Na kraju svega došao sam do zaključka da je vazduh više medijum za epidemije nego sredstvo za održavanje života. Ali slobodno dišite. Većina mikroorganizama u vazduhu je bezopasno ili vrlo malo štetno, dok su nam neki skoro sasvim sigurno korisni. A istini za volju, mi znamo tako malo o njima.“

Da biste saznali više o bakterijama i virusima na sajtu Nacionalne geografije pročitajte više.

Pronađeni raj

images-2012-12-pronadjeni_raj_aps_836324744

Pre devet godina dvojica ljudi započela su neobičnu misiju: da budu prvi koji će pronaći i dokumentovati svih 39 vrsta legendarnih rajskih ptica. Posle 18 ekspedicija i preko 39.000 fotografija njihova misija je konačno ispunjena. Na Novoj Gvineji kenguri se penju na drveće, a leptiri veličine frizbija lepršaju kroz prašumu po čijem tlu bauljaju sisari koji legu jaja. Žabe imaju noseve kao Sirano, a reke su pune živopisnih riba duginih boja.Pa ipak, nijedno od ovih čuda prirode sa Nove Gvineje ne očarava naučnike u toj meri kao stvorenja koja je Alfred Rasel Valas, prirodnjak iz XIX veka, nazvao „najčudesnijim i najlepšim pernatim stanovnicima Zemlje” − rajske ptice.

Na sajtu Nacionalne geografije pogledajte slike ovih prelepih ptica i pročitajte više.

Spasonosno ubrazanje

images-2012-11-pingvini_spasonosno_ubrzanje_aps_382973393

Nezgrapni na kopnu, carski pingvini vešto i hitro jedre kroz more. Naučnici su sada otkrili tajnu njihove brzine. Rodžer Hjuz nikada nije video carske pingvine u divljini. Ali kada ih je video u Bi-Bi-Sijevom dokumentarcu, kako, poput torpeda, jure kroz more, ostavljajući za sobom tragove mehurića u brazdama, dosetio se nečega što bi moglo da dovede do iznenađujućeg otkrića. Hjuz, morski biolog sa Univerziteta Bangor u severnom Velsu, nedavno je sa svojom ženom pričao o lubrikativnim svojstvima novih takmičarskih odela za plivanje. Pomislio je: „Možda oni mehurići pomažu pingvinima da plivaju brže.”

Šta je Hjuz oktkrio? Na sajtu Nacionalne geografije pročitajte više.

Dizanje ruke-Šta nam je zajedničko sa žabama i slonovima?

images-2012-06-dizanje_ruke_aps_173986203

Ruka je veza između naših misli i sveta oko nas. To što možemo da koristimo ruke za toliko mnogo radnji, treba da zahvalimo njihovoj izvanrednoj građi, odnosno anatomiji. Ispod kože ruke su izuzetno složen splet različitih tkiva. Devet različitih mišića kontroliše samo palac.  U svojoj knjizi „Poreklo vrsta” Čarls Darvin je istakao  neobičnu podudarnost. „Ima li išta zanimljivije”, pita se on, „od toga da ljudska šaka, predviđena za hvatanje, šaka krtice za kopanje, konjska noga, delfinovo peraje i krilo slepog miša imaju u osnovi istu građu?” Darvin je za to imao jednostavan odgovor. Mi smo u srodstvu sa slepim miševima i svim drugim životinjama koje imaju ruke, a svi smo ih nasledili od nekog zajedničkog pretka.

O tajnama ruke na sajtu Nacionalne geografije pročitajte više.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s