Čudnovati gušteri!

Pri samoj pomisli na ove životinje, mnogi odmah iznose negativne stavove i emocije, a da zapravo ne znaju ništa o gušterima. Zato sam odlučila u ovom tekstu da predstavim guštere u jednom lepom i zanimljivom svetlu i da ih približim svima onima koji, bez razloga osećaju odbojnost prema njima.

Gušteri  (lat. Lacertilia) su najčešći današnji gmizavci na svetu iz reda Squamata. Imaju dva para dobro razvijenih udova i rep koji je uvek duži od ostatka tela. Udovi imaju po 5 prstiju sa kandžama. Kod nekih su udovi u različitom stepenu redukovani i postoje ostavi ramenog i karličnog pojasa (po tome se razlikuju od zmija). Izmešu trupa i repa nalazi se poprečno postavljen otvor kloake. Kosmopoliti su sa veliko adaptivnom radijacijom i najvećom brojnošću u tropskim i subtropskim predelima.

Trup se završava dugačkim repom koji gušteri u opasnosti mogu otkinuti i tako pobeći od neprijatelja. To se naziva autotomija. Otkinuti deo repa može se delimično obnoviti. 

Koža guštera je suva, bez žlezda, pokrivena rožnatim ljuskama koje sprečavaju gubitak vode iz tela. Ovo „odelo“  gušteru ograničava rast pa se mora presvlačiti. 

Rasprostranjeni su svuda u svetu izuzev krajnjeg severa gde je klima previše hladna.

800px-World.distribution.sauria.1

-ZANIMLJIVI GUŠTERI-

Gekoni

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Pročitajte zanimljiv tekst u Nacionalnoj geografiji o tome kako se gekoni lepe za podlogu:

Istraživanja otkrivaju način na koji se gekoni lepe čak i za mokre podloge…

„Leteći“ gušter (Draco volans)

Poznati i kao leteći zmajevi, leteći gušteri imaju nizove membrana nalik krilima, koje su u stvari koža zategnuta preko izduženih rebara. Ovi gušteri praktično ne lete, nego plove od drveta do drveta po šumi. Jedna takva plovidba može da bude duga do 10 metara. Kada ne plove, njihova „krila“ su sklopljena niz bokove tela. Leteći gušteri imaju treći nabor kože pod bradom, koji može da se raširi po želji. Ovaj nabor pod bradom je veći i žute je boje kod mužjaka, a koristi se kod ritualnih udvaranja.

Ovi mali gušteri provode gotovo ceo život na drveću. Ženke silaze na zemlju samo kada zakopavaju jaja. Pošto polože jaja i pokriju rupe, ženke su spremne da žestoko brane jaja 24 časa pre nego što se vrate na drveće i ostave mlade da se samostalno razvijaju. Kada se izlegu, mladi se odmah penju na najbliže drvo da počnu svoj arborealni život; mužjaci verovatno neće nikada ponovo stupiti nogom na zemlju. (Biologija.net)

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Pročitajte više o ovom gušteru na: Animal diversity web

Bodljikavi đavo (Moloch horridus)

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Australija je domaćin mnogim čudnim životinjama, a bodljikavi đavo svakako spada u najbizarnije. Njegovo celo telo prekriveno je bodljama koje su mrkožute ili sive boje. Ove boje razbijaju konturu guštera tako da je pticama grabljivicama teško da ga uoče odozgo. Međutim, glavna korist od bodlji nije tako očita – one su izvor vode. Bodljikavi đavoli žive u krajnje vrelim i suvim područjima, gde je voda prava nagrada. Tokom noći kondenzacija se skuplja na koži ovog guštera; bodlje pomažu da se voda kanališe niz žlebove koji se slivaju niz telo prema ustima. Ovaj način skupljanja vode znači da bodljikavi đavo nikad nema potrebu da pije vodu direktno iz neke lokve ili jezerca.

Bodljikavi đavoli jedu samo mrave, koje uzimaju jednog po jednog lepljivim jezikom. Oni su veoma efikasni u ovom procesu, jer mogu da pokupe do 50 mrava u minutu. Jedan obrok može se sastojati čak od 5000 mrava. Uprkos strašnom izgled, potpuno je bezopasan. (Biologija.net)

Takođe, pročitajte i članak na stranici: Wikipedia, thorny dragon

Komodski zmaj (Varanus komodoensis)

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Komodski zmaj je verovatno najzloglasniji gušter na svetu. Ne samo da je najveći i najagresivniji živi gušter, nego je jedan od najugroženijih. Pripada istoj porodici kao varani gušteri, ali se razvijao odvojeno milionima godina, pa je u tom procesu postao neverovatno velik.

Komodski zmaj je samo jedna od mnogih džinovskih vrsta životinja koje su se razvile po raznim svetskim ostrvima. Takođe se smatra da su komodski zmajevi postali toliko krupni da bi mogli da se hrane jednom vrstom patuljastog slona koja je nastanjivala Indoneziju pre više hiljada godina. Ovi patuljasti slonovi su kasnije izumrli, pa komodski zmajevi danas love druge sisare, od kojih su svi uvedeni na ova ostrva od strane čoveka. Zmajevi znaju da leže satima skriveni, čekajući da naiđe plen koji napadaju iz zasede neverovatnom brzinom.

Obično plen bude savladan za nekoliko sekundi. Međutim, ako bi i pobegla problemi žrtve nisu još rešeni. Komodski zmajevi imaju mnoštvo otrovnih bakterija koje žive u njihovim ustima. Kada ujedu životinju, ove bakterije ulaze u ranu i često uzrokuju njeno trovanje. To dovodi do spore i bolne smrti.

Ženka komodskog zmaja polaže u proseku 20-25 mekih, kožastih jaja u mesecu septembru. Otprilike dvostruko veća od kokošijih jaja, ova jaja imaju period inkubacije od 8 do 9 meseci u toku vlažne sezone. Mladi se izlegu i odmah kreću u lov na insekte. Moraju, međutim, da pripaze zato što lako mogu da završe na jelovniku većih zmajeva. (Biologija.net)

Takođe, pročitajte više o ovom gušteru na: Wikipedia, Komodo dragon

Zeleni bazilisk (Basiliscus plumifrons)

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Basilisk je vrsta omanjeg guštera koji živi u Americi i koja je najpoznatija po svojoj sposobnosti da trči – po vodi! Ovaj gušter se veoma lako kreće po površini vode zahvaljujući posebnoj građi svojih nogu – kada basilisk dodirne nogom površinu vode, ispod nje se stvara vazdušni mehur, dovoljno izdržljiv da nakratko ponese težinu ovog malog gmizavca. Gušter uspeva da brzo pokreće noge – pre nego se rasprsnu ovi mehurovi i na taj način se održava i kreće po površini vode. (Zvrk.rs)

Pročitajte i članak na: Wikipedia, basilisc

Plešući gušter (Meroles cuneirostris)

Žive jedino u pustinji Namib u Africi. Karakteristični su po fantastičnom termalnom plesu, tako što podižu rep o 2 noge visoko u vazduh kako bi se hladili u vreloj pustinji.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s