Paprati

Obično kada govorimo o biljkama mislimo na biljke lepih, velikih i mirišljavih cvetova, a često zaboravimo one koje nemaju ove osobine (doduše to se ne dešava samo kada su u pitanju cvetovi).

draft_lens2283925module27814982photo_1239896013Fiddlehead_-_libraryman

Pored lepih cvetnica, postoji i veliki broj drugih biljaka koje nemaju cvetove, semena i plodove, ali su isto tako lepe i značajne kao i cvetnice. Ove biljke razmnožavaju se putem ćelija koje se zovu spore i zato ih nazivamo sporonosne biljke. U grupu spronosnimh biljaka spadaju mahovine, paprati, prečice i rastaviči.

Paprati su prve prave kopnene biljke, jer imaju razvijene sve vegetativne biljne organe: koren, stablo i list. Današnje paprati su pretežno zeljaste šumske biljke krupnih listova. Rasprostranjene su na celoj planeti. Kod nas žive u gustim, vlažnim, listopadnim šumama. U našim krajevima žive samo zeljaste papratnice, a u tropskim šumama i danas žive neke krupnije drvenaste papratnice.

Kako izgledaju detalji lista paprati pogledajte na STRUKTURA PAPRATI

Takođe, možete pogledatii video DELOVI PAPRATI

Stablo pravih paprati je nadzemno i podzemno. Sa podzemnog višegodišnjeg stabla (rizoma) polaze žiličasti korenovi koji pričvršćuju biljku za podlogu. Jednogodišnje nadzemno  stablo je zeljasto i sa njega polaze najčešće perasto složeni ili perasto urezani listovi. U proleće se iz rizoma razvijaju novi listovi uvijeni kao pužić. Listovi paprati imaju lice i naličje. Na naličju listova nalaze se okrugla zadebljanja sa sporama . To znači da list paprati ima ima ulogu i u fotosintezi i u razmnožavanju.

Detalje životnog ciklusa, odnosno ciklusa razmnožavanja paprati pogledajte na ŽIVOTNI CIKLUS PAPRATI

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Dok su mladi, listovi paprati uvijeni su u vidu puža kako bi štitili spore.

Na svetu postoji preko 12.000 vrsta paprati, neke velicine nokta, a neke visoke poput drveta. Najbujnije paprati rastu u tropskim šumama.  Kod nas žive vrste: jelenski jezik, slatka paprat, bujad, navala.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Paprati su drevna grupa biljaka. Pronađene su i u fosilnim nalazima starim preko 350 milojona godina. Pre vise od 65 milijona godina paprati su gradile velike šume i bile su omiljena hrana dinosaurusima.

Zanimljive činjenice o papratima pročitajte putem LINKA

Paprati  imaju veliki značaj. Mogu biti lekovite, jestive i dekorativne biljke. Drevne drvenaste paprati ostale su ukamenjene u vidu uglja, koje čovek i danas koristi. Takođe, paprati su sklonište i hrana za životinje, a mogu da služe i za rekreaciju 🙂

Advertisements

4 mišljenja na „Paprati

    • Paprati su prve prave kompene biljke koje imaju sve vegetativne biljne organe: koren, stablo i list. U papratnice se ubrajaju prečice, rastavići i prave paprati.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s